*

Čuvajte se bijesa  strpljive osobe! John Dryden

Kada sam zaista počeo da volim sebe – Čarli Čaplin

Kada sam zaista počeo da volim sebe,

shvatio sam da sam uvek i u svakoj prilici na pravom mestu i u pravo vreme,

i da je sve što se događa ispravno – od tada pa nadalje mogao sam da budem miran.

Danas znam da se to zove POVERENJE.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,

mogao sam da spoznam da su emocionalna bol i patnja

za mene samo upozorenja da živim suprotno svojoj istini.

Danas znam da se to zove BITI AUTENTIČAN.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,

prestao sam da žudim za nekim drugim životom

i mogao sam da vidim da je sve oko mene bilo poziv na rast.

Danas znam da se to zove ZRELOST.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,

prestao sam sam sebi da kradem slobodno vreme,

i prestao sam da smišljam grandiozne projekte za budućnost.

Danas radim samo ono što me čini zadovoljnim i radosnim,

ono što volim i što čini da se moje srce smeje,

na moj jedinstven način i u mom ličnom ritmu.

Danas znam da se to zove ČESTITOST.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,

oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: jela, ljudi, stvari, situacija;

i od svega što me je uvek iznova odvlačilo unazad, dalje od mene samog.

U početku sam to zvao „zdravi egoizam“,

ali danas znam da je to LJUBAV PREMA SAMOM SEBI.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,

prestao sam da priželjkujem da sam uvek u pravu, tako sam manje grešio.

Danas sam shvatio da se to zove SKRUŠENOST.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,

odrekao sam se života u prošlosti i preterane brige za svoju budućnost.

Sada živim samo u ovom trenutku u kojem SVE počinje.

Tako danas živim svaki dan i zovem to SVESNOST.

Kada sam zaista počeo da volim sebe,

spoznao sam činjenicu da se od svojih misli mogu razboleti i postati jadan.

Kada sam pak zatražio natrag snagu svoga srca, razum je dobio važnog partnera.

Ovu vezu zovem danas MUDROST SRCA.

Od danas pa na dalje;

ne plašimo se rasprava, konflikata i problema sa samim sobom i sa drugima,

jer čak se i zvezde ponekad sudare pa nastaju novi svetovi.

Danas znam: TO JE ŽIVOT!

Ponos i predrasude Jane Austin

Tastina i gordost su razliciti  pojmovi, iako se te rijeci cesto upotrebljavaju kao da su sinonimi. Covjek moze biti gord, a ne istodobno i tast. Gordost se vise odnosi na nase misljenje o nama, tastina na ono sto bismo htjeli da drugi misle o nama.

-Gospodin Darcy nije sklon smijehu! - zacudi se Elizabeth.

- To je neobicna prednost, a nadam se da ce i ostati neobicnom jer bi za mene bio velik gubitak ako bih imala mnogo takvih znanaca.Veoma volim smjeh.

-Gospodjica Bingley - rece on - pripisu je mi nemogucu vrlinu.

Najmudriji i najbolji ljudi...pa cak i njihova najmudrija i najbolja djela...mogu biti smijesni u osima osobe kojoj je sala glavni cilj u zivotu.

-Uistinu ima takvih osoba - odvrati Elizabeth - ali se nadam da ja nisam jedna od njih.Uvjerena sam da nikad ne ismijavam ono sto je mudro i dobro. Ludost i besmislice, cudljivost i nedosljednost doista me zabavljaju, priznajem, i smijem im se kad god mogu.No predpostavljam da ih vi nemate.

-Mozda nitko ne moze biti bez njih. Medjutim, cijelog sam zivota nastojao izbjeci one slabosti koje cesto izlazu podsmijehu snazan razum.

-Kao sto su tastina i ponos.

-Da, tastina je uistinu slabost.A sto se tice ponosa...gdje god postoj velika umna moc, ponos ce uvjek biti pod dobrim nadzorom.

Elizabeth se okrene da bi sakrila osmjeh.

-Vase je ispitivanje gospodina Darcya, vjerujem zavrseno . prozbori gospodjica B.- Molim vas, kakav je rezultat?

-Potpuno sam se uvjerila da gospodin Darcy nema mana. On to i osobno priznaje otvoreno.

-Ne - rece Darcy - nista takvo nisam izjavio. Imam dovoljno mana, ali se nadam da nije rijec o nedostatku razuma. Za svoju narav ne bih se usudio jamciti. Ona je, mislim suvise nepopustljiva...doista suvise da bi se ljudi osjecali ugodno. Ne mogu zaboraviti, onako brzo kako bi trebalo, tudje ludosti i grijehe niti uvrede nanijete meni. Na moje se osjecaje ne utjece lako. Mozda bi se moglo reci da sam zlopamtilo kad jednom izgubim  dobro misljenje o nekome, ono je izgubljeno zauvjek.

-To je uistinu mana! - uzvikne Elizabeth. - Neumoljivo zlopamcenje je sjena na karakteru. Dobro ste odabrali manu.

Njoj se bez dvojbe, ne mogu smijati. Od mene vam ne prijeti opasnost.

-U svakoj naravi, mislim postoji teznja prema nekom zlu...to je prirodna mana koju cak ni najbolji odgoj ne moze iskorijeniti.

-Vasa je mana sklonost da svakog mrzite.

-A vasa je - odgovori on, osmjehnuvsi se - sto namjerno nikoga ne razumijete.

Malo je onih koje usitinu volim, a jos manje onih o kojima imam dobro misljenje.Sto vise vidim svijet, to sam nezadovoljnija njime;svaki dan potvrdjuje moju uvjerenost u nepostojanost ljudski karaktera i pokazuje da vjeru u neciju vrlinu ili pamet ne treba temeljiti na njegovom

-Kako si me zavolio? - zapita ona. Mogu shvatiti da je sve islo dobro kad je jednom vec zapocelo...ali sta te pokrenulo?

-Ne mogu odrediti sat, ni mjesto, ni pogled, ni rijeci kojima se polozio kamen temeljac. Otada je proslo previse vremena. Nasao sam se usred svega toga prije nego sto sam i znao da je zapocelo nesto.

-Mojoj si se ljepoti vec uspjesno odupro, a sto se tice mog drzanja...moje je ponasanje prema tebi uvjek bilo na rubu neugladjenosti i nikad nisam razgovarala s tobom bez zelje da ti zadam bol.

Budi sad iskren;jesam li ti se svidjela zbog svoje drskosti?

-Svidjela si mi se zbog veselosti i ostroumnosti.

-Bolje ti je da to odmah nazoves drskoscu.To je otprilike bilo to. Jamacno si bio sit ugladjenosti, postovanja i usluznosti. Dojadile su ti zene koje su ti se stalno nastojale dodvoriti rijecima, pogledima i mislima. Ja sam te zainteresirala bas zato sto sam bila drugacija od njih. Da nisi uistinu dobar, postala bi ti mrskom zbog toga, no uprkos tvojim nastojanjima da se prikrijes, tvoji su osjecaji uvjek bili plemeniti i pravedni, u srcu si prezirao osobe koje su ti se svojski pokusavale dodvoriti. Eto, ustedjela sam ti trud da to sam objasnis;jedno s drugim, pocinjem misliti da je sasvim prirodno sto se sve dogodilo tako. Istini za volju, ti ne znas ni za kakvu moju dobrotu...ali nitko ne misli na to kad je zaljubljen.

-Zar nije bilo nicega dobroga u tvom njeznom ponasanju prema Jane dok je bolovala u Netherfieldu?

-Eh, draga moja Jane!

Tko bi mogao ucniti manje za nju? No prikazi to kao vrlinu. Moje su dobre osobine pod tvojom zastitiom, mozes ih uvelicavati koliko god je moguce;za uzvrat, moje je da iskoristim priliku da te sto cesce zadirkujem i da se prepirem s tobom, stoga cu odmah zapoceti pitanjem:zasto si toliko oklijevo da prijedjes na stvar?

Zasto si me se toliko stidio kad si prvi put dosao i ostao na veceri kod nas? Zasto si se, kad si vec dosao, drzao tako kao da ne hajes za mene?

-Zato sto si bila ozbiljna i sutljiva i nisi me nimalo ohrabrila.

-Pa bila sam zbunjena.

-I ja.

-Mogao si vise razgovarati sa mnom kad si dosao na veceru.

-To bi mogao netko tko bi man je osjecao.

-Eto, na svako pitanje dajes razuman odgovor, a ja sam tako razumna da ga prihvacam.

Ipak, pitam se dokle bi se tako nastavilo da je bilo prepusteno samo tebi. Pitam se kada bi ti progovorio da te ja nisam pitala.

Moja odluka da ti zahvalim na tvojoj ljubaznosti prema Lydiji imala je velike posljedice, prevelike. Jer, sto je s moralom ako nasa sreca izvire iz prekrsenog obecanja? Nisam to smijela ni spomenuti. To ne valja.

-Nemas razloga zalostiti se. Moralna je podloga savrsena. Neopravdani pokusaj Lady Caterine da nas razdvoji rastjerali su sve moje dvojbe. Za svoju sadasnju srecu ne dugujem nista tvojoj nestrpljivoj zelji da mi izrazis zahvalnost. Nisam bio raspolozen cekati da ti prva pocnes. Tetkino mi je priopcenje dalo nadu, pa sam odmah odlucio doznati sve.

-Ledy Catherin je bila vrlo korisna;trebala bi biti sretna zbog toga, jer uziva kad je korisna.

No reci mi zasto si dosao u Netherfield? Zar samo zato da bi jahao do Lonagbourina i  od nje bio zbunjen? Ili si imao neku ozbilojnu namjeru?

-Moj je pravi cilj bio da te vidjam i da, ako mogu, ocjenim mogu li se nadati da ces me ikada zavoljeti.

Tiha kuća Orhan Pamuk

U pravo zivotu ne mozes iznova krenuti na to jedno i jedino putovanje kocijom ali ako imas kakvu knjigu, koliko god da je nejasna i zamrsena, kad ta knjiga zavrsi, mozes- da bi bolje razumio sve nejasnoce i zivot - mozes se, ako zelis, vratiti na pocetak pa tu knjigu ponovo procitati tako je, nije li tako Fatma?

Halil Dzubran

Sacuvaj me od onoga koji istinu ne moze reci, a da ne ubode;od onoga covjeka s dobrim izrazavanjem ali losim namjerama i od onog koji samopostovanje stice pronalazeci mane drugima.

*

A Islam je kao more, dubine njegove su istiniti zivot.

Oluje i valovi su iskusenja. Obale njegove su granice sa zabludom. A ovaj brod plovi Uzvisenom, i on nam je pristaniste odredio.

 

Rekao je Hasan el-Basri: "Ovaj dunjaluk je poput vozila, ako ga vozis ti doci ces do zeljnog cilja, ukoliko on vozi tebe odvest cete u propast."

Najdarezljiviji od ljudi jeste onaj koji pruza ne cekajuci da se od njega trazi. Najjaci je onaj koji oprasta a ima moc za osvetu. Hazreti Husejn r. a.

Jelena, žena koje nema Ivo Andrić

 

Suncano popodne posle kise. Stvari su u garderobi, u djepu je vozna karta za dalje putovanje, veceras. Sav raniji zivot iza mene je, sav buduci tek preda mnom. Stvara se prazno podrucje potpune slobode. Tu se dobro zivi. Nista nije kako je bilo niti kako ce biti, nego onako kako bi moglo biti i kako, nekim cudom, i jeste.Sav zivot je odjednom postao cvrst, jasan, bezimen, osetan samo po onom sto vredi sam po sebi. Sve ima narocito znacenje i vrednost, i ono sto covek pomisli, ono sto pogleda omirise ili okusi.Sitnice i slucajni susreti imaju u takvim prilikama cesto izgled znacajnih stvari i veliki dogadjaja.

Preda mnom je noc bez sna, nedogledna, jarosna, ubilacka pustinja.Cini mi se da je zivo bice nece preziveti ni videti do kraja. A meni valja ziveti, i cekati. Ziveti s nadom, u cekanju. Pa i bez nade.

Ni putovanja, vise ne pomazu. Ono od cega bi hteo da pobegnem ide sa mnom, pre mene stize u mesto koje je cilj mog puta, i docekuje me na stanici, vodi u hotel i prati po gradu. A ono sto bih, s potajnom i nepriznavanom nadom u sebi, zeleo da vidim-ne javlja se vise ni u snu.

Sad je prolece. Opet prolece!Preda mnom je sto i osamdeset suncanih dana. Cini mi se da su mi pregrsti pune  nekih cudesnih zlatnika, svaki kao sunce.Svi su putevi otvoreni. Dah je slobodan.

Ali, prolece je. Opet prolece. Bogat sam, miran, i mogu da cekam. Da, niceg nije bilo i niceg nema, jasnog i sigurnog, ali nista nije izgubljeno ili iskljuceno, nepovratno i potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca proletni vetric. Suncevih odblesaka na metalu i u vodi, praznih sedista u kupeima, utalasanih povorki obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogucnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda moze javiti Jelena, zena koje nema. Samo da ne prestanem da je iscekujem.

Ne znam kada je , kao senka leptira, odletela ta ruka sa mene, jer kada sam opet mogao nesto da shvatim i znam, nje vise nije bilo.

U tišini i nepomičnom vazduhu letnjeg dana javi se odnekud neočekivan i nevidljiv pokret, kao za­lutao i usamljen talas. I moj napola otvoren prozor kucnu nekoliko puta o zid. Tak-tak-tak! Ne di­žući oka sa posla, samo se nasmeših kao čovek koji zna dobro sve oko sebe i živi mirno u sreći koja je iznad iznenađenja. Bez reči i bez glasa, samo jednim pokretom glave dadoh znak da je šala uspela, da može ući, da je čekam sa radošću. Tako ona dolazi uvek, sa ljupkom šalom, sa muzikom ili mirisom.

Ne postoje četiri strane sveta, nego samo jedna, a ta nema imena.

Ne zna se i ne pita se više šta je dole a šta gore, šta iza a šta ispred. 

Živ sam, ali u svetu poremećenih odnosa i dimenzija, bez mere i videla. 

I Jelena je prisutna, ali samo utoliko što znam da negde pruža ruku kojom hoće nešto da mi doda. I ja živo želim da podignem desnicu i primim sitan, nevidljiv predmet koji mi nudi.

Tako ostajemo dugo u tom bolnom položaju jednog započetog i jednog nerođenog pokreta, a ne znamo gde smo ni na čemu smo, ko smo ni kako se stvarno zovemo.
Ono što je živo i jasno u mojoj svesti, to je naša želja koja je jedna. Po toj želji i znam da postojimo, ona je jedino što nas vezuje i sve što znamo jedno od drugoga.

Haled Hoseini Lovac na zmajeve

Bojim se. Puste te da budes ovoliko srecan samo kada se spremaju da ti uzmu nesto.

Ali ono sto se desi za nekoliko dana, ponekad i u jednom jedinom danu , umije da promjeni tok citavog zivota.

Bio je to samo osmijeh, nista vise. Nije sve ispravio. Nije nista ispravio. Samo osmjeh. Sitnica. List u sumi, koji drhti posto je preplasena ptica poletjela. Ipak, prihvati cu ga siroko otvorenih ruku. Zato sto kada proljece stize, ono otapa snijeg pahulju po pahulju, i mozda sam upravo vidio prvu pahulju  kako se otapa.

Trcao sam. Odrastao covjek koji juri u jatu bucne djece. Ali nije me bilo briga. Trcao sam s vjetrom u lice, i osmjehom sirokim kao dolina Panjsher na usnama.

Za tebe ako treba i hiljadu puta!

...postoji samo jedan grijeh, jedan jedini. A to je kradja. svaki drugi grijeh neka je vrsta kradje...Kada ubijes covjeka, krades zivot. - rekao je Baba.

Krades pravo njegove zene na muza, otimas njegovoj djeci oca. Kad slazes, krades necije prvo na istinu. Kad varas, krades  pravo na pravdu.

Citati

Ima više savršenstva u običnoj kapljici vode, nego u svim strojevima, koje su izmislili ljudi. -Anštajn

Najveće postignuće je da budete ono sto jeste u svijetu koji konstantno pokušava da od vas napravi ono što niste. -Ralph Waldo Emerson

Ako ti laž u početku i donese koristi, ona se na kraju obrne u štetu, a ako ti istina u početku i nanese štetu, poslije se pokaže korisnom.Uzbekistanska mudrost

Pokušajte da ne budete čovjek od uspjeha.

Radije budite čovjek od vrijednosti. -Albert Anštajn

Teško je zamisliti išta gluplje ili opasnije od prepuštanja donošenja važnih odluka ljudima koji neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju da učine nešto krivo. -Thomas Sowell

Procjenjuj čovjeka prema njegovim postupcima/djelima radije nego prema njegovim riječima. Jer, mnogi loše postupaju, a krasno govore.-Mathias Claudius

Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a njeznost kukavnost. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a šutnja neznanje. -Halil Dzubran